Dok nas sa svih strana bombarduju različitim informacijama, mozak, kao i mi sami, u konstantnom haosu, nije u stanju da procesuira i za sebe download – uje samo ono što je dobro za nas. Tako nam je danas putem najrazličitijih medija nametnut konfekcijski broj, obim struka, grudi, zadnjice, boje i oblika očiju, izgleda jagodica i usana… Nabrajanju nikad kraja. Nije ni čudo što na spisku opasnih droga pored šećera, kokaina i heroina sada imamo i društvene mreže sa sve TV – om na čelu. I tako proporcionalno kompleksi sve veći a novčanik sve tanji, jer smo svoj “dobar izgled” prepustili u ruke isto tako dobrom hirurgu.
Da li smo stvarno mi ti koji ne možemo i nismo u stanju da se pobrinemo za svoje telo i čitav organizam ili nam se iskrivila percepcija dobrog izgleda a njegova definicija dobila izopačeni oblik? Bilo kako bilo, krajnje je vreme da razmislimo o tačnom odgovoru svojom a ne tuđom glavom (zato je i imamo!).
Za početak, zamenimo kolektivni mindfuck mindhacking – om. Džon Hargrejv (autor knjige “Hakovanje uma”) naš mozak metaforički naziva kampjuterom a nas hakerima. Stoga, prvi korak je da prevaziđemo svoja mentalna ograničenja i otarasimo se “umnih bagova”, kako ih on naziva, nakon čega ćemo biti u stanju da prigrlimo svoje istinske vrednosti i sve ono što posedujemo (kako spolja a više iznutra!) i shvatimo da smo baš tako različiti jedinstveni i posebni. Zamenimo dobar izgled zdravim i za tren oka stižemo do lepote, ideala, koji smo sebi u glavi zacrtali ali smo se isto tako svojski potrudili i sebe ubedili da će nam on zauvek ostati nedostižan.
Čim se u priču ubaci tema “zdravog života” čujemo rečenicu “Od sutra ću…” i spisak krene, nabrajanja nikad dosta. Pored fizičke aktivnosti, koja je obično preteranog intenziteta nakon duuugog vremena neaktivnosti, prvo mesto zaslužno zauzimaju raznorazne dijete, koje su iz neznanja ili nemarnosti kalorijski siromašne a nutritivno katastrofične. Koliko god čvrste volje bili, sled događaja je uvek isti, odustajemo i pre nego što smo počeli.
Svaka odluka, donesena i spovedena u delo, je ŠOK za naš organizam, koliko god ona bila dobra i zdrava za nas, pa makar to bila i obična odluka da svako jutro započnemo sa čašom mlake vode i time poželimo dobro jutro i razbudimo naš stomak na pravilan način. Odluke treba sprovoditi u delo jednu po jednu. Čak 21 dan je potrebno da se naš organizam resetuje i da nam neka novina postane rutina. Mozgu je potrebno vreme da NAUČI, a organizmu da se PRIVIKNE. Nije lako ali isto tako nije ni nemoguće.
Svaki put je proces i priznati sebi da si trenutno u fazi u kojoj se niti osećaš niti izgledaš najbolje, je već pola posla. Zato je ključno otkriti koji nas to faktori sprečavaju, ne samo da stignemo do zacrtanog cilja, već i da uživamo u svakom koraku koji napravimo na tom putu. Ne čekaj nikoga i ne odlži ništa. Pravo vreme neće doći nikada a može biti baš sada, razlika je u odluci. Između zdravog i srećnog života je apsolutno znak jednakosti i on podrazumeva: fizičku aktivnost, produktivnost na polju posla, dovoljno sna i vremena za odmor i relaksaciju, dragocenu i nezamenljivu vodu i zdravu ishranu. Pored svega navedenog, nikako ne smemo zaboraviti da hranimo i svoj um, kao i telo, samo onim stvarima koje nas raduju, jer smeh je besplatan i najbolji lek.
Treba zapamtiti, da je zdrav savet samo onaj koji dobijemo od nekoga ko ŽIVI ZDRAVO, tj živi ono što priča, a dobra odluka je ona koja je dobra samo i jedino za nas. A kako ćemo to znati? Tako što ćemo naučiti da slušamo svoj organizam! On je mnogo pametniji od nas i svi suptilni zanakovi i informacije koje nam šalje su itekako vredni. Zato, umiri se i slušaj ga. Nađi 15 minuta za sebe, isključi telefon, priguši spoljne zvukove, zatvori oči i slušaj. Ne dozvoli da ti prisutnost bude luksuz i zapamti da jedino vreme nikada ne možemo vratiti. Ako ti ikada bude teško, seti se zbog čega si počeo. Radi da budeš najbolja verzija SEBE.
Za početak samo sedi i diši.
Yes, it’s that easy. 🙂
FizioFit method 