Dok nas sa svih strana bombarduju različitim informacijama, mozak, kao i mi sami, u konstantnom haosu, nije u stanju da procesuira i za sebe download – uje samo ono što je dobro za nas. Tako nam je danas putem najrazličitijih medija nametnut konfekcijski broj, obim struka, grudi, zadnjice, boje i oblika očiju, izgleda jagodica i usana… Nabrajanju nikad kraja. Nije ni čudo što na spisku opasnih droga pored šećera, kokaina i heroina sada imamo i društvene mreže sa sve TV – om na čelu. I tako proporcionalno kompleksi sve veći a novčanik sve tanji, jer smo svoj “dobar izgled” prepustili u ruke isto tako dobrom hirurgu.

Da li smo stvarno mi ti koji ne možemo i nismo u stanju da se pobrinemo za svoje telo i čitav organizam ili nam se iskrivila percepcija dobrog izgleda a njegova definicija dobila izopačeni oblik? Bilo kako bilo, krajnje je vreme da razmislimo o tačnom odgovoru svojom a ne tuđom glavom (zato je i imamo!).

Za početak, zamenimo kolektivni mindfuck mindhacking – om. Džon Hargrejv (autor knjige “Hakovanje uma”) naš mozak metaforički naziva kampjuterom a nas hakerima. Stoga, prvi korak je da prevaziđemo svoja mentalna ograničenja i otarasimo se “umnih bagova”, kako ih on naziva, nakon čega ćemo biti u stanju da prigrlimo svoje istinske vrednosti i sve ono što posedujemo (kako spolja a više iznutra!) i shvatimo da smo baš tako različiti jedinstveni i posebni. Zamenimo dobar izgled zdravim i za tren oka stižemo do lepote, ideala, koji smo sebi u glavi zacrtali ali smo se isto tako svojski potrudili i sebe ubedili da će nam on zauvek ostati nedostižan.

Čim se u priču ubaci tema “zdravog života” čujemo rečenicu “Od sutra ću…” i spisak krene, nabrajanja nikad dosta. Pored fizičke aktivnosti, koja je obično preteranog intenziteta nakon duuugog vremena neaktivnosti, prvo mesto zaslužno zauzimaju raznorazne dijete, koje su iz neznanja ili nemarnosti kalorijski siromašne a nutritivno katastrofične. Koliko god čvrste volje bili, sled događaja je uvek isti, odustajemo i pre nego što smo počeli.

Svaka odluka, donesena i spovedena u delo, je ŠOK za naš organizam, koliko god ona bila dobra i zdrava za nas, pa makar to bila i obična odluka da svako jutro započnemo sa čašom mlake vode i time poželimo dobro jutro i razbudimo naš stomak na pravilan način. Odluke treba sprovoditi u delo jednu po jednu. Čak 21 dan je potrebno da se naš organizam resetuje i da nam neka novina postane rutina. Mozgu je potrebno vreme da NAUČI, a organizmu da se PRIVIKNE. Nije lako ali isto tako nije ni nemoguće.

Svaki put je proces i priznati sebi da si trenutno u fazi u kojoj se niti osećaš niti izgledaš najbolje, je već pola posla. Zato je ključno otkriti koji nas to faktori sprečavaju, ne samo da stignemo do zacrtanog cilja, već i da uživamo u svakom koraku koji napravimo na tom putu. Ne čekaj nikoga i ne odlži ništa. Pravo vreme neće doći nikada a može biti baš sada, razlika je u odluci. Između zdravog i srećnog života je apsolutno znak jednakosti i on podrazumeva: fizičku aktivnost, produktivnost na polju posla, dovoljno sna i vremena za odmor i relaksaciju, dragocenu i nezamenljivu vodu i zdravu ishranu. Pored svega navedenog, nikako ne smemo zaboraviti da hranimo i svoj um, kao i telo, samo onim stvarima koje nas raduju, jer smeh je besplatan i najbolji lek.

Treba zapamtiti, da je zdrav savet samo onaj koji dobijemo od nekoga ko ŽIVI ZDRAVO, tj živi ono što priča, a dobra odluka je ona koja je dobra samo i jedino za nas. A kako ćemo to znati? Tako što ćemo naučiti da slušamo svoj organizam! On je mnogo pametniji od nas i svi suptilni zanakovi i informacije koje nam šalje su itekako vredni. Zato, umiri se i slušaj ga. Nađi 15 minuta za sebe, isključi telefon, priguši spoljne zvukove, zatvori oči i slušaj. Ne dozvoli da ti prisutnost bude luksuz i zapamti da jedino vreme nikada ne možemo vratiti. Ako ti ikada bude teško, seti se zbog čega si počeo. Radi da budeš najbolja verzija SEBE.

Za početak samo sedi i diši.

Yes, it’s that easy. 🙂

Joga – Pilates – Fitnes

Fizio – Fit – Method

Ok, može zazvučati čudno što su mi za “fizio”, “fit” i “method” sinonimi “joga”, “pilates” i “fitnes”, ali ništa od toga nije slučajno, jer slučajnost ne postoji. A opet, sve je nastalo iz opšteg haosa. Danas znam da je svakome od nas, baš kao i meni tada, on i te kako potreban. “Haos je ponekad veći red od reda” (Ž. Poliakov). 🙂

Haos nije počeo kada mi je u srednjoj školi dijagnostikovana skolioza uz neizdržive bolove. Nije ni onda kada sam svaki dan, pored svih svojih obaveza, morala da putujem u drugi grad kako bih odradila propisanu terapiju od strane fizijatra. Pa čak ni onda kada sam videla da se terapija, pod budnim okom fizioterapeuta, svodi na nivo ozbiljnosti “Dva puta podigni nogu, pa tri puta ruku” između srka kafe i kuckanja poruke. Haos sam bila ja kada sam shvatila da je deformitet i dalje tu, bolovi na skali od 1 do 5 smanjeni na 2, a ja očigledno prepuštena sama sebi jer je zdravstveni tim “odradio” svoje.

Korektivne vežbe su iskorigovale jedino moju percepciju o čitavom problemu, jer nisam želela da pristanem na to da se poistovetim sa svojom dijagnozom i bolom kao sastavnim delom ostatka mog života (imala sam 17 godina!). Na velika vrata tada u moj život ulazi joga, koja je bila nešto što je lako dostupno (Youtube) i nešto što mi je davalo tračak nade da će sve biti dobro. Godinama nakon toga postala je nešto zbog čega se lakše budim, lepše osećam, a na bol nisam ni mislila jer ga nije ni bilo. Kada sam završila Medicinski fakultet i zaposlila se kao fizioterapeut, korektivne vežbe sam zamenila jogom, uverila se da prija svim mojim pacijentima nezavisno od pola, godina i fizičke spremnosti, samo je bilo potrebno pronaći meru za svakoga. I tako je joga postala Fizio. 🙂

Uglavnom, se u mnogim modernim (zapadnjačkim) stilovima joge provlači i pilates. Jer ona nije puko istezanje, kako je mnogi zamišljaju. Za izvođenje joga asana (položaji tela) je potrebna snaga. Pilates u velikoj meri može da poboljša izdržljivost i samo izvođenje određenih položaja. Uz to, on ima mnogo finih pokreta i vežbi snage koje se lepo kombinuju i mogu upotpuniti praksu joge. Primetila sam da mi je od pilatesa telo snažnije, gipkije, izdržljivije što u potpunosti opisuje reč Fit.

Ne tako davno, tačnije pre godinu, dve, sam se konačno i susrela sa fitnesom. Sve se desilo kada sam upoznala osobu koja je tada bila zainteresovana za proširenje svog kolektiva i posla, a ja sam sa druge strane želela da podelim sa ljudima svoje znanje do koga sam došla isključivo svojim iskustvom. Uz obostranu korist, moja kreacija, Fizio, se srela sa njenom kreacijom fitnesa. Program sa kojim smo počele, kome smo i dale naziv FizioFit, se ubrzo lepo razvio uz još lepše povratne informacije vežbača.

U tom periodu sam malo zapustila jogu i pilates, a fitnes je, uz novonastale okolnosti, postao moja dnevna rutina. Uz njega sam shvatila par stvari: moja snaga je bila podignuta na potpuno drugi nivo ali je neizbežno došlo do hipertrofije mišića (uvećanja mišićne mase). Iako mi tada nije bio cilj da smršam, počela sam da dobijam na težini. Stava sam da volim lepo oblikovano žensko telo ali nisam naročito ljubitelj “napumpanih” mišića. Uz sve to konstantno me je pratio osećaj iscrpljenosti, hroničnih spazama u mišićima (mišićna tenzija)… Ukratko, imala sam osećaj da ću svakog momenta da puknem. Mom organizmu je falila joga, falio pilates, i onaj osećaj da “letim” od lakoće i energije. Nije bilo govora da fitnes otpišem zbog svih dobrih strana. Nakon što sam ga upoznala rešila sam da iz njega uzmem ono što meni odgovara i prija i time objedinim čitavu priču FizioFita – a. Method (u mom slučaju fitnes) znači: smišljeno i plansko pristupanje pri radu postignuća nekog uspeha, saznanja, određeni put i način ispitivanja mišljenja, rada.

Ne znam tačno u kom se momentu u čitavu priču umešao ego, samo znam da je sve krenulo u totalno pogrešnom pravcu. Čim sam postala svesna da me već duže vreme nešto unutra steže, žulja i pravi haos, da je moj napredak u bilo kom smislu zaustavljen, znala sam da je promena neizbežna, jer tu unutrašnju uvek ruku pod ruku prati i spoljašnja. Outside je ogledalo onog inside. 🙂 Ona je mene (ot)pustila, a ja sam znala da mi je ustvari dala krila da konačno poletim sama.

Tako je i poslednji delić slagalice došao na svoje mesto. Tako je nastao FizioFit method. 🙂

Thanks for joining me!

Good company in a journey makes the way seem shorter. — Izaak Walton